Подручје Рајца је први пут заштићено као Предео нарочите природне лепоте, када је Савет за просвету и културу Народног одбора општине Љиг, на основу стручног мишљења Републичког завода за заштиту природе 1963. године, донео Решење о стављању под заштиту државе дела Рајца, као предела нарочите природне лепоте, на површини од 1200 ха.
Завод за заштиту природе Србије је извршио поновно вредновање подручја Рајца, те је достављањем Студије заштите Министарству заштите животне средине покренут поступак заштите овог подручја дана 12.07.2019. године. Сходно утврђеним вредностима и предложеној категорији заштите, Министарство заштите животне средине припремило је Нацрт Уредбе, којом се подручје Рајца категорише као заштићено подручје ИИ (друге) категорије, са утврђеним режимима заштите И (првог), ИИ (другог) и ИИИ (трећег) степена, те предлаже повећање површине под заштитом на 1.737,15 ха.
Предео Рајца по својим морфоамбијенталним одликама представља најатрактивнији предео Ваљевских планина. Припада српско-балканском макрорегиону, који одликује хетерогени предеони образац. Ову планинску висораван одликују карактеристични геоморфолошки феномени карста. Поседује све одлике шумовитих ниских планина шумадијске греде са разбијеним типом насеља. Захваљујући врло динамичној морфологији, великим шумским комплексима лишћарских шума, мозаичном распореду букових и храстових шума, ливада и пашњака прожетим ивицама и међама, присуству разноврсне флоре и фауне, цело ово подручје има веома атрактивне пејзажне карактеристике, не само лети, него током свих годишњих доба. Снажан печат природним вредностима Рајца даје историјски и традиционални моменат.
Предео Рајца представља засебну геолошку и геоморфолошку целину у односу на подручје планине Сувобор. Северне и јужне стране Рајца карактеришу стрми одсеци, у чијим подножјима се налазе крашка изворишта, потоци и речице. Плато Рајца је широк гребен, заталасане површине, који због своје кречњачке подлоге обилује типичним крашким облицима (вртачама, мањим увалама и скрашћеним долинама, пећинама, јамама и др.). Од укупно 12 истражених спелеолошких објеката који се налазе на подручју Рајца (5 јама и 7 пећина), најзначајније су „Велика пећина у Брезацима“ и „Степановића пећина“.
Рајац карактеришу два значајна Објекта хидролошког наслеђа Србије, а то су: снажно крашко врело Љига и извориште Дичина. Поред њих, издвајају се потенцијални објекти хидролошког наслеђа, а то су: водопад Црквине на потоку Слап, као један од најлепших и најзначајнијих хидролошко-геоморфолошких феномена подручја Рајца и Понорница Степановића пећине, као један од најзначајнијих локалитета геонаслеђа подручја Рајца због своје реткости, изражених хидрографских и геоморфолошких одлика и амбијенталних вредности.
Предео Рајца припада зони умерено континенталне климе. Благотворан утицај климе Рајца са израженим ефектом ваздушне бање погодује развоју здравственог туризма, посебно у сврху опоравилишта, одмора, рекреације и релаксације, припремама спортиста и развоју рекреативног туризма нарочито у летњем периоду и почетком јесени.
Вегетацију Рајца чине површине обрасле шумама и ливадама, са уметнутим обрадивим површинама и испреплетаном мрежом живица, међа и појединачних или груписаних стабала.
У пределу Рајца развили су се различити типови шумске вегетације. У нижим деловима, јављају се ксеротермне климатогене заједнице храстова, пре свега сладуна и цера. На већим надморским висинама, смењују се мезофилније варијанте храстових шума (цер, китњак и граб, китњак). Северне стране експозиције, као и простори са увалама, карактерише станиште мезофилне букве.
У вегетацијском смислу, значајно је пристуство кострике у густом склопу, на површинама од неколико хектара, које се налазе испод чисте састојине шуме црног граба, што представља праву реткост за читаво подручје Србије. Такође, ретка је и појава заједнице црног граба са костриком која је овде присутна. Исто тако, значајна је састојина букве и црног граба, острвског типа, која се налази искључиво на кречњацима већих нагиба и која се сматра реликтном.
Шуме, које се јављају у виду заштитног појаса око ливада, распоређене су на ободу предела, тако да цео простор изгледа и функционише као јединствена целина.
Ливаде и пашњаци Рајца представљају изузетан ресурс овог предела. Заштититом ливадских заједница и станишта са аспекта очувања биодиверзитета, враћањем и јачањем постојећих и увођењем нових облика традиционалних начина коришћења и активирањем агроеколошких програма, те препознавањем ових ливадских екосистема као пољопривредних подручја високе природне вредности, предео Рајца ће добити атрибуте који га номинују за будуће НАТУРА 2000 подручје.
Флора и фауна предела Рајца је разноврсна и представљена ретким и угроженим биљним и животињским врстама, од којих су многе заштићене. Забележена су укупно 243 биљна таксона, од којих 75 има и национални и међународни значај, и то:
- Према „Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“, заштићено је 38 биљних врста, од којих је 7 врста орхидеја у категорији заштићених (бела заврата (Цепхалантхера дамасониум), плаштак (Анацамптис пyрамидалис), заврата (Цепхалантхера лонгифолиа), заврата црвена (Цепхалантхера рубра), врањак (Гyмнадениа цонопсеа), шиљореп (Лимодорум абортивум), салеп (Орцхис морио)), а једна орхидеја смрдљиви каћунак (Орцхис цориопхора) строго заштићена дивља врста
- Према „Правилнику о прекограничном промету и трговини заштићеним врстама“, утврђено је 38 биљних врста, од којих је 8 на листи ЦИТЕС конвенције
- На „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије“, која обухвата ретке, угрожене и рањиве таксоне биљака, налази се 10 таксона, како следи: слезница (Асплениум аултеринум), Маркграфова жуменица (Алyссум маркграфии), линцура (Гентиана лутеа), шумски љиљан (Лилиум мартагон), плаштак (Анацамптис пyрамидалис), заврата (Цепхалантхера лонгифолиа), заврата црвена (Цепхалантхера рубра), врањак (Гyмнадениа цонопсеа), шиљореп (Лимодорум абортивум), салеп (Орцхис морио), мачково ухо (Опхрyс сцолопаx субсп. цорнута), смрдљиви каћунак (Орцхис цориопхора), Платантхера цхлорантха, засучак (Спирантхес спиралис)
- „Уредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне“, забрањено је 12 врста за сакупљање
- Посебну вредност представља 15 реликтних и 5 ендемичних врста. Реликтне су мукавица, бршљан, сива режуха, обични граб, маточика, пасји зуб, сремуш, оштролисна кострика, широколисна кострика, шумски љиљан, црни јасен, суручица, ситна лазаркиња и помама. Ендемичне врсте су Марграфова жуменица, Силене сендтнери, балканска перуника, Мелампyрум хоерманнианум и дан и ноћ
- Према Директиви о стаништима, забележене су 4 врсте значајне за дефинисање НАТУРА 2000 подручја плаштак (Анацамптис пyрамидалис), висибаба (Галантхус нивалис), линцура (Гентиана лутеа) и кострика (Русцус ацулеатус)
- У односу на „Европску црвену листу васкуларне флоре“ (ИУЦН, 2011.), забележено је укупно 40 врста. Од тог броја, 2 врсте су у категорији „скоро угрожене“ (висибаба Галантхус нивалис и салеп Орцхис морио)
Са аспекта разноврсности и бројности различитих врста флоре, најзначајнији локалитет је „Велика провалија“ који се налази у режиму заштите И степена. У њему је забележено 30 врста дрвећа (2/3 од укупног броја за цело подручје Рајца), а посебна вредност локалитета се огледа у присуству врсте црног граба (Острyа царпинифолиа) са костриком у густом склопу, што је права реткост за подручје Србије. Од реликтних врста истичу се групације папрати, златна папрат (Асплениум цетерацх), јелењи језик (Асплениум сцолопендриум) и бујад (Птеридиум аqуилинум).
На локалитету „Велика провалија“ као потенцијалном НАТУРА 2000 подручју, заступљене су врсте и станишта које га опредељују за ту номинацију, а то су:
а. врста плаштак (Анацамптис пyрамидалис)
б. реликтни тип станишта А2.92 Шуме црног граба (Острyа царпинифолиа) !41.8 Фраг(Б))
ц. слезница (Асплениум адултеринум), која се наводи на Додатку ИИ Директиве о стаништима
д. 14 врста птица које се налазе на Додатку И Директиве о птицама
Вегетацијску слику предела Рајца чини 6 типова шума:
Шума сладуна и цера (Qуерцетум фраинетто – церрис субасс. тyпицум), Шума сладуна и цера са костриком (Qуерцетум фраинетто церрис субасс. ацулеатетосум), Шума сладуна и цера са црним грабом (Острyо – Qуерцетум фарнетто – церрис), Шума китњака и цера (Qуерцетум петраеае–церрис), Шума брдске букве (Фагетум моесиацае субмонтанум), Шума букве и црног граба (Острyо – Фагетум моесиацае).
Од укупно 38 врста које су наведене у списку ТБФРА, 12 врста је заступљено на подручју Рајца. Од тог броја, само једна је реликтна врста црни граб (Острyа царпинифолиа Сцоп.), док су остале категорисане врсте као ретке и угрожене врсте: брекиња (Сорбус торминалис), јаребика (Сорбус ауцупариа), бели јасен (Фраxинус еxцелсиор), јасика (Популус тремула), дивља крушка (Пyрус пyрастер), дивља јабука (Малус силвестрис), дивља трешња (Прунус авиум), брдски брест (Улмус монтана), пољски брест (Улмус минор), јавор млеч (Ацер платаноидес) и бреза (Бетула пендула).
Брдске шуме букве су највреднији тип шуме на заштићеном подручју, посебно на локалитету „Кршеви“ и „Црквена коса“, изнад врела Ба, где са црним грабом ствара реликтну заједницу.
На подручју Рајца пронађене су 3 врсте инсеката из реда тврдокрилаца (Цолеоптера), које су први пут забележене у подацима о фауни Републике Србије. То су Омалиум ривуларе, Атхета цонтристата и Алеоцхара (Xеноцхара) фунебрис. Оне су пронађене на локалитетима „Велика Бездан“, „Велика пећина у Брезацима“ и „Степановића пећина“. Поред наведених врста, најзначајнији налаз за Републику представља описана нова врста за науку из реда тврдокрилаца (Цолеоптера), врста Дувалиус (Дувалиус) сувоборенсис, која се може наћи само у „Великој пећини у Брезацима“ и која се налази на листи строго заштићених врста у Србији.
Са аспекта фауне птица, предео Рајац је веома значајан за неке врсте птица које су од националне и међународне важности за заштиту. Поред тога, као типичан шумадијски тип предела, Рајац је значајан као централна зона за еколошко повезивање у мрежу значајних подручја у циљу очувања укупног диверзитета врста и станишта у Србији и шире, па се управо због тога сматра да Рајац треба уврстити у потенцијално НАТУРА 2000 подручје. У пределу Рајца забележено је укупно 81 врста птица, од чега су 62 врсте птице гнездарице. Највећи број врста (65) је строго заштићен према „Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“, док 16 врста има статус заштићене дивље врсте. Такође, на овом подручју је евидентирано и 14 врста птица са додатка И Директиве о птицама (209/147/ЕЦ).
Међу посебно значајне врсте птица на подручју Рајца и околине издвојене су следеће врсте: сури орао (Аqуила цхрyсаетос), сива ветрушка (Фалцо веспертинус), ластавичар (Фалцо суббутео), планински зујавац (Еудромиас моринеллус), грлица (Стрептопелиа туртур), мали детлић (Дрyобатес минор), црна жуна (Дрyоцопус мартиус), сива жуна (Пицус цанус), мала мухарица (Фицедула парва), шумска шева (Лулулла арбореа) и виноградска стрнадица (Ембериза хортулана).
Значајно је рећи да је у категорији европских врста од глобалног значаја (СПЕЦ 1) са подручја Рајца нестала некада присутна врста орао крсташ (Аqуила хелиаца), а да су и даље присутне сива ветрушка (Фалцо тиннунцулус) и грлица (Стрептопелиа туртур).
Са аспекта фауне сисара, за подручје Рајца се може основано претпоставити да га стално или повремено настањује око 51 врста сисара, што чини нешто више од половине врста које су до сада на било који начин регистроване на територији Србије.
Најбројнију групу чине слепи мишеви (Цхироптера) са 19 присутних врста, а најмању папкари (Артиодацтула) са 2 врсте, као и зечеви (Лагоморпха) са 1 врстом.
Предео Рајца се налази у оквиру еколошки значајног подручја „Ваљевске планине“ (бр. 33), еколошке мреже Републике Србије, значајног за заштиту врста и станишта: ЕМЕРАЛД еколошка мрежа („Сувобор РС0000036“) и одабрано подручје за дневне лептире – Приме Буттерфлy Ареа (РВА „Маљен – Сувобор“, бр. 39).
Ливадски екосистеми на делу Платоа Рајца означени су као пољопривредно подручје од високе природне вредности (Хигх Натуре Валуе Фарминг/ХНВ), што ово подручје номинује за потенцијално НАТУРА 2000 подручје.
Историјски печат и традицију народа предела Рајца обележава једино културно добро на овом подручју, а то је Споменик културе од националног значаја „Споменик 1300 каплара“, као обележје највеће и најзначајније битке, Колубарске битке коју је српска војска извојевала у Првом светском рату на подручју Ваљевских планина. На врху Рајца налазе се и очувани ровови из Колубарске битке, који заслужују да буду адекватно обележени. На овај начин, несумњиво је да централни део гребена Сувобора има меморијални значај.
Најпопуларнија манифестација са најдужом традицијом која се одржава на Рајцу је „Косидба на Рајцу“. Прва Косидба одржана је 1892. године, а организовано такмичење косача је почело 1973. године. Манифестација симболично представља мобу и свечани завршетак кошења планинских ливада.
Значај предела Рајца и задржавање његовог статуса као заштићеног подручја и зоне од посебног државног интереса са становишта заштите природе и природних ресурса и развоја туризма, дефинисани су Просторним планом Републике Србије. Рајац, као најзначајнији туристички пункт општине Љиг припада Централној туристичкој зони и регији другог степена Ваљевских планина са националним значајем и са летњом рекреацијом, као водећом туристичком активношћу, затим викенд излетничком зоном Београда и могућношћу развоја осталих туристичких активности.
Предео изузетних одлика „Рајацˮ, налази се на територији општине Љиг (КО Славковица и КО Ба) и општине Горњи Милановац (КО Полом и КО Горњи Бранетићи).
Површина Предела изузетних одлика „Рајацˮ износи 1.771,58 ха, од чега је у 540,50 ха (30,51%) у државном власништву, 1.152,77 ха (65,07%) у приватном, 46,38 ха (2,62%) у јавном, 6,11 ха (0,34%) у друштвеном, 25,82 ха (1,46%) у црквеном и другим облицима власништва.
1. ЈАВНИ УВИД О НАЦРТУ УРЕДБЕ О ПРОГЛАШЕЊУ И СТУДИЈИ ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „РАЈАЦˮ, ОДРЖАЋЕ СЕ У ТРАЈАЊУ ОД 20 ДАНА, ОД 1. ЈУНА 2024. ГОДИНЕ ДО 20. ЈУНА 2024. ГОДИНЕ.
Нацрт уредбе о проглашењу Предела изузетних одлика „РАЈАЦˮ и Студија заштите са картографском документацијом (у даљем тексту: документи о заштити), које је на основу овлашћења сходно чл. 102. и 103. Закона о заштити природе израдио Завод за заштиту природе Србије, Београд, биће изложени на јавни увид сваког радног дана од 1000 до 1300 часова у просторијама Министарства заштите животне средине, Београд, Омладинских бригада 1, соба 668 и Завода за заштиту природе Србије, Београд, Јапанска 35, као и на сајту Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
Физичка и правна лица могу у току трајања јавног увида, закључно са 20. јуном 2024. године, доставити у писаној форми примедбе на документа о заштити Министарству заштите животне средине:
- поштом или на писарницу, са назнаком ПИО „РАЈАЦˮ – Јавни увид о заштити,
- електронским путем на е-маил адресу aleksandra.doslic@eko.gov.rs
2. ЈАВНА РАСПРАВА О ДОКУМЕНТИМА О ЗАШТИТИ одржаће се 20. ЈУНА 2024. године, године и то:
- са почетком у 10.00 часова у просторијама Општине Љиг, Карађорђева 7, сала 21;
- са почетком у 13.00 часова у просторијама Општине Горњи Милановац, Таковска 2, Велика скупштинска сала.
У оквиру јавне расправе биће разматране примедбе достављене током јавног увида.
Јавну расправу води комисија коју образује Министарство заштите животне средине.
У јавној расправи учествују физичка лица и представници правних лица који су поднели примедбе у писаном облику у току трајања јавног увида, који усмено могу образложити поднете примедбе. О свакој поднетој примедби обрађивач докумената о заштити јавно износи свој став.
3. ИЗВЕШТАЈ О ИЗВРШЕНОМ ЈАВНОМ УВИДУ И ЈАВНОЈ РАСПРАВИ биће објављен на интернет страници Министарства заштите животне средине и Завода за заштиту природе Србије.
